Najznačajnije i najkontraverznije nalazište litijuma (ali i bora) u Srbiji nalazi se u zapadnom delu zemlje 120 km od Beograda u blizini Loznice. Pre šesnaest godina otkriven je do tada nepoznat mineral u blizini reke Jadar po kojoj je i dobio ime JADARIT. Specifičnošću svog sastava često upoređivan sa izmišljenim mineralom kriptonitom iz Supermenovih stripova.
Međutim, ova priča je mnogo više od jednog stripa. Nameće se pitanje. Dar ili prokletstvo? Viđenja su različita, a činjenica da je zaštita životne sredine i u ovom slučaju imperativ je neupitna.
Zbog visoke koncentracije po toni iskopine rude Jadarit, ovo područje označeno je kao jedno od najznačajnijih nalazišta na svetu, a najveće u Evropi. Procenjuje se da su litijumski kapaciteti ovog podneblja, zajedno sa nalazištima u Argentini i Čileu predstavljaju tri najveća svetska nalazišta. Dosadašnja istraživanja svedoče da u dolini reke Jadar postoji 118 miliona tona rude koja sadrži 1,8 % litijum-oksida. Međutim, gde je problematika, da li ona zaista postoji i šta je sporno?
-RIO TINTO- Dve reči i mnogo kontraverzi-
Rio Tinto je multinacionalna britansko-australijska kompanija sa sedištem u Londonu i jedna je od najvećih svetskih rudarsko-metalurških kompanija. Kako su čelnici saopštili njihova strategija je izgradnja apsolutno bezbednog i održivog podzemnog rudnika za eksploataciju rude.
Sama činjenica da je u pitanju izgradnja rudnika u svrhu iskopavanja navedene rude svedoci tome da je u pitanju „prljava proizvodnja“ što izaziva veliku bojazan tamošnjeg stanovništva ali i javnosti uopšte. Pitanje zemljišta, njegove namene, stanovništva u neposrednoj blizini su samo neka od mnogobrojnih pitanja. Ipak, rudna nalazišta postoje širom sveta i dan danas ali njihova održivost zahteva procenu uticaja na životnu sredinu i pridržavanje donesenih propisa.
Priroda traži balans a društvo modernizaciju i napredak. U tom kontekstu kao veoma važan argument navodi se potreba svetskih razmera za ovom rudom u svrhu pre svega baterija koje se mogu koristiti za električne automobile, mobilne telefone,laptopove…
Tržište potražuje i mogućnosti su kristalno jasne, ali ispunjenje tržišnih i ekonomskih ciljeva zahteva balans po pitanju prirode.
Tema je veoma delikatna. Da li smo u problemu ili smo žrtve straha uzrokovanog mnogobrojnim informacijama? Profiltriračemo i istražicemo. Priroda nema alternativu.